Више од 10 програма за бржи развој и легални старт малих бизниса

Конференција о подстицању предузетништва “Стартуј легално 2020”, у организацији Владе Србије и НАЛЕД-а, уз подршку пројекта Немачке развојне сарадње “Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, који имплементира ГИЗ, одржана је у Палати Србија.

У последњих пет година Србија је богатија за више од 53.000 фирми и предузетничких радњи и прошлу годину завршила је са 390.767 активних привредних субјеката по чему је 17. земља у Европи. Почетницима у бизнису на располагању је више од 10 државних програма подстицаја и локалне мере подршке, а ветар у леђа предузетништву дало би даље пореско растерећење, смањење бирократије и сиве економије.

Премијерка Ана Брнабић позвала је све који имају добру пословну идеју, да се упусте у бизнис и искористе неки од понуђених програма.

– Подршка предузетништву је једна од кључних ствари за стварање здраве, јаке, динамичне економије. Из тог разлога смо данас представили шта је све од повољних средстава на располагању свим предузетницима, почетницима у бизнису, са јасном поруком да је држава на њиховој страни и да ћемо их увек подржати – рекла је Брнабић.

Премијерка је подсетила да је њен приоритет стимулисање запошљавања младих и инвестирање у науку, иновације, истраживање и развој и дигиталну економију, а све у циљу бржег економског раста и боље перспективе за све грађане Србије. Додала је да се потреба предузетника за повољним средствима за развој бизниса огледа и у програму повраћаја 65-75% пореза и доприноса за новозапослена лица, с обзиром на то да је од 2016. када је стартовала ова мера, њу искористило укупно 185.000 послодаваца односно готово половина привреде и да је укупна вредност олакшица процењена на више од 19 милијарди динара.

У Панел дискусиј – Стартовати легално у Србији: Предности и изазови учествовао је градоначелник Града Пожаревца и члан Извршног одбора НАЛЕД-а Бане Спасовић који је истакао да је Пожаревац пре неколико година препознао потребу стварања фондова за подстицај привредницима, кроз стварање услова за оснивање нових предузећа, проширење капацитета постојећих и отварање нових радних места.

„Са тим циљем израдили смо Програм локалног економског развоја који је наша правна основа за доделу подстицаја. По својим механизмима наш програм ослања се на Уредбу о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања. Подстицаје додељујемо у више облика један од њих је у новчаним износима који се крећу од 1.250 – 3.570 евра по раднику, у зависности од броја новозапослених, по принципу да што више радника инвеститор запосли, износ подстицаја по раднику је виши. Инвеститор је дужан да обезбеди учешће од најмање 25% оправданих трошкова улагања из сопствених средства или из других извора који не садрже државну помоћ. Подстицаје које нуди Град до сада је користило укупно шест фирми, а средства смо додељивали по обе главне мере, почев од подстицања запошљавања, преко увођења стандарда (конкретно за увођење ХАСАП-а), до увођења иновација. За конкурс се сваке године издваја 20 милиона динара. Када је реч о Пожаревцу, настојали смо да створимо систем који ће бити прилагођен потребама привреде. У томе нам је нарочито помогао процес сертификације за повољно пословно окружење спроведен у сарадњи и под надзором НАЛЕД-а, а који садржи низ критеријума који када се испуне дају заокружен систем за адекватну сарадњу са привредом. Сертификат смо добили прошле године, што је био велики успех за нас. Ниво рада и услуга постигнут кроз процес сертификације настојаћемо да задржимо и унапредимо где год је то могуће, јер је то наша основа за рад са привредом.“

Спасовић је још рекао да ће у наредном периоду настојати да унапреди рад локалне самоуправе на новим пољима. Ту се пре свега мисли на рад на што већем повезивању и умрежавању локалних привредника са осталим институцијама – локалном самоуправом, привредном комором, Регионалном развојном агенцијом, дијаспором и међусобно.