Sporazumi o slobodnoj trgovini

Tržište Srbije obuhvata 7,2 miliona potrošača. Zahvaljujući ugovorima o slobodnoj trgovini, iz Požarevca se može izvoziti bez carina na tržišta jugoistočne Evrope (CEFTA), EFTA-e,  Rusije, Belorusije, Turske i Kazahstana što je oko 280 miliona potrošača. Ukoliko se tome dodaju preferencijalni uslovi trgovine sa EU i SAD, može se reći da je ukupni izvozni potencijal preko milijardu potrošača!

Srbija je članica CEFTA-e, zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, koja omogućava bescarinski pristup tržištu od 22 miliona potrošača. Članice CEFTA-e: Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Srbija.

Takođe, Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskim udruženjem slobodne trgovine (EFTA), što omogućava bescarinski pristup tržištu od 8 miliona potrošača. Članice EFTA-e: Island, Lihtenštaj, Norveška i Švajcarska.

Sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom omogućavaju srpskim preduzećima i stranim investitorima koji proizvode u Srbiji, da bez carina izvoze robu na tržišta koja imaju preko 155 miliona potrošača  (146 miliona u Rusiji i preko 9 miliona u Belorusiji).

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Turske je potpisan 1. juna 2009. godine, a od 1. septembra 2010. godine primenjuje se po modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane. To je šansa za srpske izvoznike da izvoze robu bez carine u Tursku, na tržište od oko 70 miliona stanovnika, kao i da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerarađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kazahstana potpisan je 7. oktobra 2010. godine  i privremeno se primenjuje od 1. januara 2011. godine. Sporazum je zaključen radi unapređenja i produbljivanja uzajamne trgovinsko-ekonomske saradnje.

Srbija ima preferencijalne uslove trgovine sa Evropskom unijom i Sjedinjenim američkim državama što omogućava bescarinski izvoz određenih roba proizvedenih u Srbiji na ova tržišta.

Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama velikim delom se odvija na osnovu Opšteg sistema preferencijala (OSP), programa odobravanja trgovinskih povlastica, koji je odobren Srbiji 1. jula 2005. godine. Program OSP obezbeđuje preferencijalni bescarinski tretman za više od 4.650 proizvoda, lista proizvoda se analizira i menja dva puta godišnje uz učešće američkih proizvođača. Kompletna lista proizvoda uključenih u OSP program može se naći na veb stranici Harmonizovane carinske liste SAD (Harmonized Tariff Schedule of the United States – HTSUS) http://www.usitc.gov/tata/hts/ 

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, a ratifikovala ih je Narodna skupština Republike Srbije 9. septembra 2008. godine. Od 1. februara 2009. Srbija jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, godinu dana pre nego što je njegova primena odobrena i u EU. On sadrži uglavnom trgovinske odredbe SSP-a. Početak ratifikacije odobren je u junu 2010. godine, a Evropski parlament 19. januara 2011. ratifikuje SSP. Međutim, Sporazum stupa na snagu tek kada ga ratifikuju sve zemlje članice koje dostavljaju svoj ratifikacioni instrument Savetu ministara Evropske unije, što je do sada učinilo 24 od 27 članica EU, a u međuvremenu se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum. SSP-om se stvara zona slobodne trgovine između Srbije i EU u prelaznom periodu od šest godina. Obaveza Srbije se sastoji u postepenom ukidanju carina.

http://ras.gov.rs/sr/podrska-izvozu/sporazumi-o-slobodnoj-trgovini#

Za sve dodatne informacije možete posetiti internet adrese:

Ministarstvo finansija Uprava carina
http://www.upravacarina.rs/

Razvojne agencije Srbije
http://ras.gov.rs/sr